| |
|
|
ПОДРШКА ФАМИЛИЈИ СРБСКИХ НАВИЈАЧА!
+Саопштење за јавност поводом покренутог поступка у четрвртом општинском суду у Београду, КИ.бр.922/08+
16.05.2008. 14:55
Саопштење за јавност поводом покренутог поступка пред четвртим Општинским судом у Београду КИ.бр.922/08 због кривичног дела из чл. 138/08
Тачно је да сам ја осмислио, креирао и даo у штампу предметне плакате. Након што су одштампани, сам сам их излепио. Нико други у томе није учествовао нити ми помагао. Међутим, ја тиме нисам извршио кривично дело које ми се ставља на терет, јер нисам угрозио сигурност ни Бориса Тадића ни Божидара Ђелића. Ја њима нисам упутио претњу да ћу напасти на живот или тело њих лично или њима блиских лица.
Ја сам иначе песник и уметник. Објавио сам три носача звука са музичким садржајем и две збирке песама. Направио сам бројне креације из области дизајна и волим да се уметничким изразим. И ове, предметне плакате, сматрам уметничким делом, а мислим да је поменуте особе, или оне који су уместо њих, или у њихово име покренули овај поступак, само нечиста савест навела да их погрешно протумаче и злоупотребе у предизборној кампањи, јер истина о властитом моралу и људском квалитету најтеже погађа сујетне особе. Они су се управо тако показали, јер су целу државну машинерију - полицију, јавно тужилаштво и суд употребили против једног грађанина, који ни на коју начин не може да угрози њихов живот и тело.
Дакле, предметни плакати не представљају никакву претњу нападом на живот и тело, нити представљају угрожавање било чије сигурности. Плакати садрже мој вредносни суд и то је мој лични став о штетном деловању тих људи по интересе државе Србије и грађана Србије. Фамилија Србских Навијача и дан данас добија дневно по 150-200 мејлова подршке непознатих људи, а исто толико и телефонских порука.
Директан телевизијски пренос потписивања споразума о Стабилизацији и придруживању, у време предизборне кампање, а у присуству људи који су наредили бомбардовање Србије ради одвајања Косова и Метохије и потом признали независност Косова и Метохије, изазвао је велику узнемиреност не само мене, него и свих мојих пријатеља и познаника. Садржај споразума нигде није објављен, али је неспотно потписан након признања Косова и Метохије управо са онима који су га признали. Према томе, ја јавно саопштено да је потпуно непознато када ће споразум ступити на снагу, јер пре тога Србија мора да испуни неке услове. Који ће све услови бити постављени и када ће Споразум заиста почети да се примењује остаје на вољи управо оних који су признали једнострано проглашену независност Косова и Метохије.
Овде посебно наглашавам да се Борис Тадић сво време предизборне кампање, па и у недељу увече након гласања понашао искључиво као председник партије, а не као председник Србије, који мора да поштује све своје грађане подједнако и да никоме не прети као што је то чинио. Наиме, претње да ће Србија отићи у изолацију и пропасти ако победи било ко осим њега је страшна претња недостојна било кога, a поготово председника државе. При томе, ни у једном средству информисања, ни од једног страног званичника нисам чуо такву претњу. Из тога произилази да су сво време предизборне кампање управо Борис Тадић и Божидар Ђелић и њихови коалициони партнери призивали стране силе да учине такву изолацију Србије у случају пораза изборне листе коју предводи Борис Тадић као председник државе Србије буде толико укључен у предизборну кампању, поготово онако острашћено, иако је као председник државе морао бити уздржан од предизборне кампање за суштинске изборе, јер би он морао бити председник свих грађана Србије. Стога, само подсећам да су управо Демократе и тадашњи ДОС највеће критике на рачун Слободана Милошевића упућивали због тога што као председник Србије није замрзао место председника партије.
Све претње које су Тадић, Ђелић и њихови коалициони партнери упућивали бирачима страшно ме је узнемиравало и угрожавало моју сигурност, а и све мени познате људе, као и непознате који свакодневно шаљу поруке подршке. Такође, и мени и све мени познате људе страшно су узнемирили телевизијски спотови и плакати који су излепљени по граду на којима се налази натмурен Војислав Коштунца и Војислав Шешељ са пиштољем у руци упереним ка гледаоцу плаката, а све са натписом "ПРЕМИЈЕР КОАЛИЦИЈЕ". Као грађанин коме је таквим ТВ спотовима и плакатима угрожена сигурност захтевам да се одмах открије ко је наручилац тих спотова и плаката. Фотографију једног од тих плаката скинуту са интернета прилажем суду.
У току целе предизборне кампање, у којој као председник државе уопђте није смео да учествује, а поготово не онако острашћено, опасно делећи грађане Србије, па и у недељу увече када се након саопштавања изборних разултата обратио јавности Борис Тадич је кршио Устав Србије. Наиме, сво време, на прво место је стављао улазак у европску заједницу, а на друго место очување територијалног интегритета Србије и очување Космета. То је директно противно одредби чкана 97. Устава која прописује да Република Србија уређује и обезбеђује на првом месту "Сувереност, независност, територијалну целовитост и безбедност Републике Србије", а тек на другом месту "њен међународни положај и односе са другим државама и међународним организацијама".
Ова уставна одредба је у директној вези са одредбом члана 8. Устава по којој је Територија Републике Србије јединствена и недељива, а граница Републике Србије је неповредива и мења се по поступку предвиђеном за промену устава.
Борис Тадић је прекршио и уставну одредбу из члана 111. која уређујући положај председника Републике налаже да Председник Републике израћава јединство Републике Србије, јер се током предизборне камшање није понашао као председник свих грађана Србије и исте је делио на оне који наводно вуку државу у изолацију и оне који су наводно једни за Европу, као и да гласачи других партија нису за Европу, али су мудрији, па их интересују под каквим условима конкуришу за пријем у Европску заједницу.
Коначно, стављањем уласка у Европску заједницу испред очувања територијалног интегритета Србије и Косова и Метохије у саставу Србије, Борис Тадић је погазио заклетву коју је положио приликом ступања на дужност. Текст заклетве по члану 114. Устава гласи; "Заклињем се да ћу све своје снаге посветити очувању суверености и целине територије Републике Србије укључујући и Косово и Метохију, као њен саставни део, као и остваривању људских и мањинских права и слобода и поштовању и одбрани Устава, закона, очувању мира и благостања свих грађана Републике Србије и да ћу савесно и одговорно испуњавати све своје дужности". Дакле, и у тексту заклетве сувереност и целина територије Републике Србије, укључујући и Косово и Метохију су на првом месту, а улазак у Европску заједницу се и не помиње.
Из овога произилази да тврдња на плакату да су Тадић и његов партијски колега Ђелић државни непријатењи није дата паушално и са намером да се исти увреде. Та тврдња заснована је на њиховом кршењу Устава и представља вредносни суд о њиховом противуставном деловању.
Међутим, ја ниједног тренутка нисам помислио да би због тога живот или телесни интегритет њих двојице, или неког, њима блиског лица требао да буде нападнут, јер сам пре свега хришћанин и верник. Сем тога, у 21. веку проблем државних непријатеља решава се у надлежним институцијама, након политичких избора, а предизборна кампања је управо била у току.
Име Пунише Рачића ставио сам на плакат из едукативно историјских разлога. Желео сам да укажем да је давно прошло време када је народни посланик могао ући наоружан у скупштину и пуцати у људе за које је сматрао да су државни непријатељи и да људи као што је Пуниша Рачић више нема нити ће их бити. Због тога сам написао "Један је Пуниша Рачић". Да сам помињање Пунише Рачића хтео да користим као претњу у смислу да призивам неког новог Пунишу Рачића против државних непријатења ја не бих написао "Један је Пуниша Рачић" него бих написао на пример "Сви смо ми Пуниша Рачић", или нешто слично као "Где је сада Пуниша Рачић" или можда "Врати се Пуниша" или "Хоћемо Пунишу", што би било и примереније навијачком жаргону. Дакле, плакат је управо показао нашу свест да таквих обрачуна у Скупштини не може да буде, и да је једина могућност борбе против унутрашњих непријатеља државе њихов политички пораз на изборима и спречавање да уђу у парламент. Због тога је смисао плаката био да се гласа за било коју другу листу, осим на којој су се налазили Тадић, Ђелић и њихови коалициони партнери. Сем тога, Пуниша Рачић је пуцао у Хрвата Стјепана Радића, а Тадић и Ђелић су Срби, па је било какво порешење са тим догађајем потпуно непримерено. Србска историја иначе је пуна примера где је Србин убио Србина за кога је сматрао да је опасност по народ и државу. Дакле, да сам хтео да претим Тадићу и Ђелићу онда не бих ни помињао Пунишу Рачића и Стјепана Радића него би помињао Аписа, Милоша Обреновића, или неког трећег.
Коначно, морам да кажем да свакодневно добијам претње телефоном и електронском пошто, а полиција до сада није открила ни једно лице. Због тога смо моја породица и ја веома узнемирени.
У Београду, 16. 05. 2008.
Симоновић Владица
Зашто председник Борис Тадић никада за Дан Државности Републике Србије не одлази на прославу у Орашцу, већ увек полаже венце на гроб Незнаном јунаку на Авали?
"Демократска издаја Србије" Ивана Ивановића
Одломак из још необјављене књиге
Интересантан податак је да председник Србије Борис Тадић никада није дошао на прославу Дана Државности у Орашцу већ је увек одлазио на гроб незнаном јунаку на Авали. Да ли се иза наизглед баналне ствари крије нешто више, и да ли је можда председник Србије масон?
У књизи ``Масонски белези по Београду`` Зорана Љ. Николића тврди се да је Гроб незнаном јунаку један од највећих масонских споменика у Србији, тако да је сам краљ Александар лично надгледао радове који су вршени на Авали. За његову изградњу срушено је средњевековно српско утврђење Жрнов. Посебну документаристичку снагу дају фотографије из Војног музеја које представљају тренутак када је свечаност почела, и када је краљ Александар Карађорђевић отпочео церемонију држећи сребрни чекић у руци. А сребрни чекић спада међу основне симболе алатке код масона. Штавише, у складу са симболима слободних зидара, чекић је једна од основних алатки, па чак и када масон умре, односно, како то кажу његова "браћа", када "оде на вечни исток", за њега се каже и како је "оставио чекић". Тако је, на специфичан начин, краљ посредно дао до знања о својој масонској припадности, као и о симболичкој слободнозидарској црти која је имала за задатак да обележи и сам будући споменик. То није било све, јер фотографија бележи још један, веома битан детаљ који је претходио догађају. То су мензура са уљем, посуда са вином, као и сребрни чекић и камен темељац, који су церемонијално на безмало исти начин били део протокола када су полагани камени темељци за Капитол у Вашингтону, као и Кип слободе у Њујорку, споменици који су већ добро познати и типични симболи светске масонерије. Додуше, овог пута се не види да ли је ту била и посуда са житом, која је редовно симболички присутна у оваквим приликама. Све је то био део тзв. консекрације, послова који претходе првом ритуалном раду. Тако се може закључити да је ово била церемонија која непобитно доказује слободнозидарски миље, која Мештровића и краља Александра доводе у везу са остварењем ове симболичне идеје.Да ли је могуће да управо због свега наведеног председник Борис Тадић одлази на Авалу или чак можда и сам припада неком масонском реду. Многи су писали о српским масонима од којих неретко препознајемо имена људи који су били или који су сада у врху Демократске странке
``У књигама Зорана Ненезића као масони помињу се и политичари Милан Божић, некадашњи потпредседник Скупштине града Београда, Душан Михајловић, некадашњи председник Нове демократије и бивши министар полиције, Тахира Хасановић и Зоран Живковић, бивши српски премијер, Војислав Андрић, некада потпредседник Народне скупштине Србије. И писци Раша Ливада, Драган Великић, Ратко Петровић, Петрашин Касалица, тада дирекор Луке Бар. Масони су и бизнисмен Ђорђе Зечевић, затим режисер Љубомир Драшкић, доктор патолог Јован Васиљевић, адвокат Слободан Перовић, новинар Миша Бркић``.
http://www.serbianna.com/columns/lopusina/087.shtml
Дневни лист Курир објавио је текст са именима познатих српских политичара за које се везује чланство у масонеријама.
Функционер ЛДП Ненад Прокић је у Регуларној великој ложи Србије постављен за великог беседника, што је у масонској хијерархији функција чувара доктрине вере
БЕОГРАД - Високи функционер Либерално демократске партије, драматург Ненад Прокић истакнути је члан једне од водећих масонских ложа у Србији! Прокић је, наиме, у Регуларној великој ложи Србије, чији је био портпарол, однедавно заузима место тзв. великог беседника, што је у масонској хијерархији "функција" чувара доктрине вере.
Курир поседује фотографију с једног масонског скупа у САД, на којој Прокић на себи има једно од масонских обележја. Занимљиво је, међутим, да је, иако масони као своје "мисије" истичу хуманизам, толеранцију и патриотизам, баш Прокић један од водећих заговорника независности Косова на српској политичкој сцени и један од најострашћенијих критичара својих политичких неистомишљеника.
Овај функционер ЛДП није, међутим, хтео да за Курир коментарише своје припадништво српској масонерији, као ни то да ли су његови политички ставови у сагласности с појединим принципима слободног зидарства. Прокић је и на сам помен да је са друге стране жице новинар Курира готово истог трена, истина љубазно, прекинуо везу.
-Не, нажалост, немам времена - било је све што је рекао.
Према сазнањима Курира, Прокић није једини масон који је истакнути члан ЛДП. Поред драматурга и професора Факултета драмских уметности Прокића, чланови Регуларне велике ложе Србије су још два позната уметника. Слободни зидари су, према речима саговорника Курира упућених у српску масонерију, и Бранислав Лечић, познати глумац и бивши министар културе, те Дејан Синадиновић, пијаниста и професор клавира на Факултету музичке уметности.
Лечић је, тврди извор Курира, раније био члан Велике националне ложе Југославије, из које је добар део чланова "пребегао" и формирао Регуларну велику ложу Југославије, данас Србије. Попут Прокића, и Бранислав Лечић последњих месеци избегава сваки контакт с нашим листом, тако да нисмо успели да добијемо његов коментар.
Српска масонерија
Да у масонским ложама седе и познати српски политичари, јавности је одавно познато. Својевремено је за масонерију прозиван данас готово заборављени функционер Српског покрета обнове Милан Божић. Осим њега, као један од виђенијих чланова масонског покрета у Србији спомињан је и бивши лидер Либерала Србије и бивши министар полиције Душан Михајловић, те некадашњи члан Грађанског савеза Србије, а данас Демократске странке, Драгор Хибер, као и бивши лидер Грађанског савеза Србије Горан Свилановић.
Ако су податци које износе српске дневне новине тачне, то значи да је један део српских политичара дубоко загазио у сатанизам. У својој првој књизи ``Ујед за душу`` трудио сам се да објасним везу између масонерије и сатанизма. Посебну тежину дају сами масонски документи који потврђују оснивање сатанистичке секте Ордо Темпли Ориентис – О.Т.О. која је религиозни аспект масонерије. Оснивач ове сатанистичке секте био је Карл Келнер слободни зидар, док је најпознатији вођа секте био Алистер Кроули масон 33. степена који је основао први храм сатане и јавно позивао на убиства деце у жртвеним обредима у част Ђаволу.
|
|
