Удружење "НАШИ" - Аранђеловац

Адреса:
Народна канцеларија председника Републике
Масарикова 5 / VI
11 000 Београд
Србија

RTV B92

Прилажемо и текстове организације Квирија који су конкретан доказ низа кривичних дела које су починили.

Abecedna pesma – blagoslov blogerima

„Abecedna pesma" promovisana je na Queeria blogu, kao poklon blogerima za početak nove blog sezone.

Odbor za blogersku nastavu „Queeria centra", čiji je predsednik Predrag M. Azdejković, promovisao je „Abecednu pesmu", po tekstu umirovljenog porno glumca Rona Jeremya, na muziku umirovljene porno glumice Ciccioline, u aranžmanu i produkciji još uvek dobrodržećeg porno glumca Rocca Siffredia.

Glumci Peter North, François Sagat, Belladonna i vojni hor „Butthole Whores 3" učestvovali su izvedi ove pesme.

Umirovljeni porno glumac Ron Jeremy, napisao je pesmu, čiji svaki stih prati slovo abecede i predstavlja osnovu Queeria bloga: „Ne pristupajte blogu metodološki, pristupajte mu srcem", savetovao je porno glumac.

Umirovljeni porno glumac pretio je blogerima dildom, a oni su mu se smejali, zašto je tako, pitao se i sam.

Konferencija za novinare otvorena je blogerskom pesmom, a umirovljena porno glumica Cicciolina objasnila je šta ju je inspirisali u stvaranju muzike za ovu pesmu: „Ideju za ovu kompoziciju sam dobila jedno veče dok sam s porodicom gledala film 'Weapons of Ass Destruction' i odmah u ruke uzela udaraljke i metalofon. Kreativni vrhunac dostigla sam posle svega 3 minuta," izjavila je glagoljiva porno diva.

Na kraju je uživo otpevana „Abecedna pesma".

Blagoslov Jenne Jameson blogerima

Povodom nove blogerske sezone Queeria prenosi blagoslov Jenne Jameson i poklanja vam „Abecednu pesmu".

Na početku nove blogerske sezone i tokom vašeg blogovanja neka vas prati moj blagoslov. Trudite se da budete dobri blogeri, dobri komentatori i dobri drugovi. Molite se Bogu da blogersko gradivo uspešno savladate.

Živite razvratnim životom. Klonite se konzervativnog i dosadnog društva. Čuvajte zdravlje, fizičko i duhovno, i uvek koristite kondom. Vama, dragi blogeri na korist, vašim partnerima na radost, Kviriji na ponos. Seks činite i seksu se nadajte. Neka vam je Bog u pomoći i neka vas čuva u sve dane vašeg života!

Abecedna pesma - lyrics

S blagoslovom
Njene Svetosti Jenne Jameson

Abecedu, abecedu, abecedu Bože volim,
Abecedu, abecedu, abecedu Bože volim,
Abecedu, abecedu, abecedu Bože volim,
Abecedu, abecedu, abecedu Bože volim,
Abecedu, abecedu, abecedu Bože volim,

Abecedu Bože volim,
Abortus,
Biseksualce i bulje,
Cice,
Ćelave,
Čmar i
Device,
Erekciju,
Falus,
Guzu,
Himen,
Impotenciju,
Jebanje i
Kondome,
Lezbejke i lizanje,

Abecedu, abecedu, abecedu Bože volim,
Abecedu, abecedu, abecedu Bože volim,

Abecedu Bože volim,
Maštanje i masturbaciju,
Nežnost,
Oralni seks,
Pedere,
Redaljke,
Svršavanje i sterilitet,
Šezdeset devetku,
Transvestite,
Uriniranje
Vezivanje,
Zadnjice
Žvalavljenje,
I sve drugo volim,
Što blogeri na svetu vole,
I sve drugo volim,
Što blogeri na svetu vole,

Abecedu, abecedu, abecedu Bože volim,
Abecedu, abecedu, abecedu Bože volim.

Video spot:

ŠOKANTNO: Veliki Đoka iz Mudišta!

Ovih dana u novinama čitao o čudu – pojavi lika Bogorodice ili Svete Petke na nekom drvetu u selu Rudovcima. Kažu, pila devojka kafu sa drugaricama (alkohol isključen), kad ne lezi vraže, uočila da se je na korenu drveta gleda Majka Božija lično i personalno. I tako je krenula priča, od 4.avgusta do danas na hiljade vernika dolazi u selo Rudovce da vidi tu mutaciju na kori drveta.

Nešto pre pojave u čuda u Rudovcima, oko godinu dana, u selu Mudište kod Velikog Donjeg Krivog, seocetu u zapadnoj Srbiji u koje redovno odlazim na odmor, pojavilo se na drvetu čudo – intimni deo Sv.Đorđa, odmah u narodu prozvan Veliki Đoka, onako iz milošte.

Veliki Đoka se pojavio ničim izazvan, nakon jedne olujne noći. Sutradan, moj komšija Miljko i ja, pijemo pelinkovac i kafu na šte srce, kad, ma gledam ja, nije to nešto baš uobičajeno...nešto meni tu nije najjasnije...gledam i da ne poverujem. Ni više ni manje,nego se ogromno muško spolovilo pojavilo na obližnjem drvetu. Šta sad, kud sad. Ja se preznojio, nije to da svakodnevno viđam tako krucijalne stvari poput ogromnog spolivila, još na drvetu – trznem nekoliko pelinkovaca i kažem Miljku: Ja ga vidim! Al' ne verujem!

Ja kažem: Veliko i debelo, majke mi Miljko, jače od tvog hibridnog klipa kukuruza!

Miljko na to skoči, uzme nož, pa reče kako hoće da me ubije, napsuje mi majku pedersku, posle toliko godina gostoprimstva ja da iznesem nešto tako!!! I tako... Stadoh ja Miljka moliti i kumiti, mi smo kao rod rođeni, pa zar zbog čuda Božijeg da me ubije i homofobično diskriminiše.

Kad Miljko pogleda, a ono ni više ni manje nego muško spolovilo, bar sedamdeset santima dugačko i debelo k'o butkica od buckaste bebe.

-Čudo – rekoh ja – pravo je to čudo Miljko moj, video sam gomile i gomile spolovila, ali nijedno nije bilo tako veliko kao ovo. Ovo je pravo čudo.-

Da bi ispoštovali ovaj čudesni događaj, mi se brže bolje prekrstismo. I to sa obe ruke, da vidi Bog.

-Oče Nikofore – prozborih orgazmičnim glasom – oče Nikofore (mmmmm, daddy), čudo se desilo, poslao nam Bog svoju kitu!!!

-GDE? – upita otac Nikifor, na šta mu ja sve u detalje iznesoh i upitah da li bi bio voljan da samnom krene i osvešta to čudo kako bi stekli sva autorska prava na Božiji dar.

Čim smo došli, otac Nikofor konstatova: Nije ovo Božija rabota, Bog ima veći!

-Đokin đoka!? – ničice padosmo na kolena pred ovim Božijim čudom, previše je to bilo slučajnosti da ne bi shvatili da se radi o pravom božijem daru i nebeskom čudu.

Otac Nikofor obavi sve potrebne radnje, propisno poprska svetom vodicom, obrisa ga nežno higroskopnom tkaninom.

Priča o ovom čudu prostrujala je Mudištem poput uragana, te seljani pohrliše da ga vide. Kroz nekoliko sati, ispod drveta na kome se pojavilo čudo, bilo je puno darova: od setova šoljica za kafu, preko jastuka i posteljine, do televizora i najnovijih kompjutera. Ovo božije čudo, čiji ja bejah prvi svedok, seljani nazvaše Veliki Đoka ili Đoka Veliki.

S obzirom na to da Crkva još uvek nije ustanovila poseban praznik namenjen ovom čudu, rešili smo da ga obeležavamo o Sisoju Velikom.

Posle nekoliko meseci oko Velikog Đoke nakupilo se toliko stvari da su se drvo i sam Đoka jedva videli. Zato smo Miljko i ja rešili da preuzmemo inicijativu i obrnemo kapital: prodaćemo sve to za cenu manju od tržišne, ugovorimo sve sa ocem Nikiforom i kako Crkva ne podleže raznim porezima i taksama, u lokalnom crkvenom kiosku, počeli smo da prodajemo televizore, DVD plejere, veš mašine, mašine za peglanje i pranje sudova. Tako je Crkva i otac Nikofor zajedno sa njim dobio na ugledu.

Seljani su bili srećni, a otac Nikofor je konačno kupio kvalitetnu klimu za prostoriju u kojoj je obično držao pečenje sa slava, svadbi i sahrana.

Veoma često Miljko, otac Nikofor i ja razgovarali smo o ovom čudu. Zaključak je uvek bio jedinstven – Bog je hteo da nam pomogne – poslao je čudo u selo, a spletom okolnosti (koje je on uredio), mi smo došli do određenih sredstava pomoću kojih smo uspeli da proširimo vest o ovom čudu.

Tako je, samo naizgled nešto što izgleda kao muško spolovilo, postalo velika svetinja.Od trenutka kada sam Ga ugledao, pa do danas Veliki Đoka je postao jedan od najvećih domaćih brendova, a selo Mudište jedno od najvećih turističkih atrakcija. Toliko je postalo popularno da su nedavno i Ratka Mladića tražili u drvetu. Grebali, grebali, sve smo se plašili da nam ne oštete Velikog Đoku, šta bi seljani posle, od čega bi živeli.

Eto, vidite kako je posle moje priče – malo, malo pa se u Srbiji navodno pojavi neko čudo. I zbog svega toga, naš Veliki Đoka počinje da pada u zasenak.

Nažalost, država , posebno Ministarstvo za turizam nije prepoznalo u velikom Đoki kapital vredan državnih investicija.

EXTRA: U novom broju prvog srpskog luxury magazina za pravoslavni lifestyle možete da pročitate ispovesti seljana iz Mudišta.

-Čika Jova: Nisam mogao da verujem – od kada se Veliki Đoka pojavio u Mudištu nama je krenulo na bolje – još samo da nas vidi Beograd, pa da procvetamo.

-Baba Milka: Veliki Đoka me jednom udario u glavu, nisam ga primetila. Slabovida sam, a ako je od Boga, neka je!

-Boban Stojanović (Centar za promociju fenomena Velikog Đoke): Veliki Đoka mora da bude uvršten u Svetska čuda. Znate kako se već govori: Niko nema što Srbin imade – Velikog Đoku. U ime seljana pozivam sve državne institucije da se priključe našoj akciji davanja priloga Velikom Đoki, jer jedino na taj način može dođi do trajnih promena, jedino će se tako prestati sa isporučivanjem naših seljana Haškom Tribunalu a natalitet će porasti za 180%. PS. Po Božijem zakonu ovaj post ne smete da skinete sa naslovne strane jer se tako istina sprečava!!!

Hoćemo naš deo, nećete nas prevariti!

Ne znam za vas, ali meni čitava protiv-prirodna histerija vezana za horoskop žestoko ide na živce. Ne bih sada da zvučim srpski-pravoslavno, ali delim stav SPC-a kada je u pitanju horoskop. Zlo, deco draga, zlo.

Kada se upoznajem s nekim gej muškarcem obavezna pitanja koja će mi (kad-tad) postaviti su:

Kada mirno, bez uzbuđenja, što dosadnije i smorenije odgovorim da sam rak, kreće kliberenje i mučenje mojih ionako tankih živaca.

- Ooooooo, pa ti si emotivac. Aaaaa to je tako satko. Eeeee pa ti si lomantik. Uuuuuu, bući, bući, buć.

Na to se samo nasmejem dok u sebi urlam sve postojeće psovke i smišljam nove. J*b*m (* = e) mu sve po spisku: heteroseksualno, homoseksualno, biseksualno, transseksualno, interseksualno, aseksualno, i zamišljam kako ga dugo, dugo i bolno mučim. Ali šta ću, moram da ćuti i trpim, sve dok ne iskoristim tu čvrstu, zategnutu i mišićavu guzu. Nakon toga mogu da pokažem svoje pravo, odvratno, tretiram muškarce kao stoku, lice i da ga emotivno, lomantično i satko izbacim napolje.

Naravno, nekima nije dovoljan znak, već kreću da se raspituju šta sam u podznaku, u kineskom horoskopu, koja planeta mi je dvanaestoj kući. Toliko tolerantan nisam, te ih odmah izbacujem napolje.

Ali, kao što kažem naša drugarica Sharon Stone, karma, karma, karma uvek dođe po svoje.

Našao ja tako dečka. Mlad, sladak, gladak i najvažnije, bogat. Zaljubio se skroz emotivno, lomantično i satko, kao što je nedeljni horoskop u Scandalu predvideo. Kao što tradicija nalaže, i on je svršavao na činjenicu da sam rak u horoskopu. I pošto sam ja tako „emotivan" i „romantičan", naterao me je da mu pišem ljubavna pisma, jer, ako niste znali, to ovi romantični i emotivni još uvek rade. Nisam imao kud. Morao sam da pristanem. Ipak je u pitanju kuća s bazenom na Senjaku, stan na moru i besna kola.

Tako sam, umesto da pišem sms poruke i e-mailove, kao sav normalan svet, krenuo da šaljem ljubavna pisma. I to ne odštampana, u Wordu otkucana, već pisana Mont Blanc Special Edition Marlene Dietrich penkalom, koje mi je on poklonio za nedelju dana veze.

Nemate pojma kakvo je mučenje pisati ljubavna pisma. Čist smor i teška kičerica. Pošto nisam naročito talentovan da pišem ljubavne bljuvotine, već erotsku-porno prozu, našao sam neka ljubavna pisma na netu i počeo da ih prevodim. Za sada rade posao. Nabavio sam i neke peder-roze koverte koje prskam smrdljivim parfemom (ljubavna pisma moraju da budu mirišljava) koji sam dobio za rođendan i koji koristim za osvežavanje toaleta nakon velike nužde.

Skoro svaki drugi dan sam se šetao do pošte u Zmaj Jovinoj i slao fucking pisma. Nakon desetog po redu, primetio sam da teta udara neke svece i krstače na moja pisma. Naravno, meni se tu odmah digao pritisak, pomutio um i smrklo pred očima. Ti ćeš meni da skrnaviš peder-roze pisma nekim svecima, crkvama i krstačama?! Napravio sam skandal manjih razmera, jer su moja ateistička ljudska prava ugrožena, te doznah da je to draga nam i mila doplatna markica za Hram. Za onaj veći od svih najveći i onaj beli od svih belji - Hram.

Krenuo tako da sabiram, množim, dodajem i u glavi izračunavam koliko sam im do sada para dao za Hram i koliko ću im dati, ako ovim tempom budem nastavio da pišem ljubavna peder-roze pisma. Čitavo malo bogatstvo. Počeo sam da se bavim i višom matematikom i izračunavanjem koliko li su pederske i lezbejske organizacije dale pare za Hram i ostali pederi, lezbejke, biseksualne, transseksualne, transrodne osobe koje koriste usluge pošte. Došao sam do rezultata da:

Vala zaslužili smo kolike pare smo im dali. Hoćemo da visimo i na tabli. Da piše: „Srpska pravoslavna crkva se zahvaljuje pederima, lezbejkama, biseksualnim, transseksualnim i transrodnim osobama koji su pomogli izgradnju ovog hrama". Takođe, ohrabrujem sve ateiste, agnostike, katolike, Jevreje, muslimane, budiste, adventiste, Jehovine svedoke, baptiste… da zahtevaju svoje ćoše. Mi gradimo hram. Hram gradi nas. Hoćemo naš deo, nećete nas prevariti!

ЗРЕЊАНИН- Удружење НАШИ започело је акцију лепљења плаката

ОВО ЈЕ СРБИЈА, САЧУВАЈМО ЈАШУ ТОМИЋА, као протест због све чешћег позивања на рушење споменика овог политичара од стране ЛСВ-а. Очигледно је да је Јашина политичка акција за прикључење Војводине Србији некоме трн у оку, посебно онима који би желели да виде Војводину ван границе Србије, зато се и тражи уклањање споменика из Новог Сада, нарочито ако се има у виду значај овог војвођанског политичара за српски народ, каже председник организације НАШИ Иван Ивановић.

Иначе цео случај је започео када је ловац на нацисте и директор центра Симон Визентал, Ефраим Зуроф одбио да прими титулу почасног грађанина Новога Сада.

Повод да се ова титула додели, било је откривање и лоцирање Шандора Кепира, једног од починилаца новосадске рације јануара 1942. године коју су извели мађарски фашисти. Зуроф је одбио ову почаст образлажући своје одбијање тиме да је немогуће да он прими ову титулу када у Новом Саду постоји споменик једном антисемити и убици Јаши Томићу, оградивши се тиме да његова коначна одлука, ипак зависи и од консултација са представником локалне Јеврејске заједнице, као и са садашњим и бившим градоначелником Новог Сада.

Новости!

Наши у Зрењанину учествовали у свечаностима током 31.октобра, поводом формирања првог српског националног већа у аустроугарској. НАШИ у Зрењанину такође најављују акцију лепљења плаката ОВО ЈЕ СРБИЈА, чиме желе да скрену пажњу на против уставно усвајње статута Војводине!

Општински одбор-НАШИ Зрењанин

Наркоманска друштвена комуникација – сведруштвени наркомани

Српско друштво је, од такозваних демократских промена ( а можда још и од раније), тужни роб несувиисле, ђаволске, пресађене америчке сурогат комуникације (општења, вербалног (не)саодношења) међу људима, у свим областима рада! Букагије те робот – комуникације, хладне, аутоматске и прорачунате, наметнуте ради слепе, наводне демократске контроле и надзора из друштвених центара моћи, вуку сви друштвени посленици – службеници, приправници, новинари, војници, наставници, професори, свештеници и монаси, продавци, политичари... Нажалост, рекао бих да је реч о посебном облику психичко – вербалне ненормалности, да не кажем лудила, о хиру самозваних зналаца ( а у ствари великих незналица комуникације!), правом синдрому наркоманске комуникацијске зависности – нељудском, хладном, отуђеном, индиректном, неискреном, фолирантском, глумачком односу међу људима, правом друштвено – историјском корову и отровном бршљану, који актере, пропагаторе и сваку област коју је захватио, гуши, дави, онемогућава јој развој и тако је уништава, срозава, профанише, обезвређује, разграђује – а на плану политике су се већ увелико показале све црне и мрачне последице овог комуникацијског неразумља и бесловесја! Мобилни и фиксни телефон, свакодневне ситуације разговора на послу, улици, скупштини, амфитеатру, учионици, пијаци, продавници, касарни или у превозу, сви медијски и поклитички производи - написи, емисије, рекламе, изјаве, одлуке – инсцениране, вештачке, наметнуте, безобзирне, манипулаторске и уцењивачке – то су, нажалост, шприцеви нове, психо – комуникационе дроге савремене српске стварности, већ измрцварене и уништене физиолошким наркотицима, у неколико наредних генерација!

Пресађен је пелцер америчке друштвене комуникације, који, можда и може да има неко оправдање у тако великој земљи, са посебним менталитетом, политиком, друштвом и културом од самог настанка ( мада у спољној политици даје веома отровне плодове, којих се све више гнушају широм Европе и света ), али у српској, измученој стварности, управо од тих, истих гофмановских – америчких манипулација и сулудих акција, истоветна сведруштвена наркоманија само је доливање уља на већ љуту рану и ватру, још један садомазохистички ритуал управљен према сопственим људима – пријатељима, колегама, браћи, деци, сестрама, према сопственом народу, бирачима и гласачима, према сопственој садашњости и будућности итд.!!! Опет нажалост, главни дилери нове сведруштвене дроге, инструктори и надзирачи њене употребе су научна и политичка елита ове земље, махом масонска братија, које је докторске титуле покупила у време њиховог идола, а великог унесрећитеља српске државе и народа ( што би рекао Андрић – да му се ни име не помене!), такозвани ауторитети у које је младе генерације требало да имају поверење, а који су се, после револуционарних напора, скрили иза професорских, директорских и других елитних места, од својих, друштвених и пословних средина направили прикупљалишта револуционара, отворили врата факултета којекаквим Ротари и сличним клубовима и неприкривеном непотизму, а јавне сфере претворили у скоро приватна добра, у којима могу да, неометано, раде шта год им се прохте, не плашећи се последица, не плашећи се закона! Управо су они ти, који су у бившој великој држави добили америчке стипендије, да после Британија, Италија, Немачки, Индија и других места овере и Америку, да их Амери науче својим друштвеним медијским и политичким хокус – покусима из вештичје кухиње, а када су се вратили почели су да те мрачне враџбине запаћују и калеме свуда по друштву, где год су стигли, наилазећи на ројеве слепих послушника, слугу и поданика, а да нису имали ниједног јединог поштеног критичара, који би их разоткрио и указао обманутим људима да катастрофално стање у коме се српско друштво и политика већ дугих 15-167 година, има много дубље узроке, који су још веома активни!!!

Управо ова друштвеена наркоманија, која никада и нигде нити је могла нити може да се надзире и контролише, нити је игде и икада имала и в од везе са демократијом, људском слободом, достојанством и правима – изазвала је суноврат свих области друштва и отворила пут физиолошким дрогама које су уништиле више нових генерација српске омладине!!!

Сада би, ти српски дилери америчке друптвене дроге ( који никада и ни за шта нису, је л` те, одговорни, који обилазе планету луксузним бродовима док масе немају од чега живе итд), хтели да нападну своје мрачне гуруе Американце, чији су ђавољи шегрти били, по чијим су се булеварима шеткали и из чијих су тањира јели – да нападну, али не толико због зла и патње коју су САД нанеле житељима Србије, већ више због њиховог сујетног беса и немоћи да било шта спрече, да на било шта укажу, имајући, ваљда, још негде то зрнце свести и савести да су у томе били саучесници, а да заслужену казну за то нису добили – већ и даље имају друштвену моћ, и даље се студенти и колеге и остали око њих окупљају, наивно верујући да су то некакви неокаљани и непогрешиви ауторетети, а то, нажалост, тако није!!! Што би рекли, по њиховом умишљеном свезналиштву и свемудрости – «Ко с ђаволом тикве сади...».

Страшна ментална-медијска, бесмислена, бесциљна и бесврховита, осим за потврду и сведруштвено уздизање нарцистичких егоцентрика, хладна и ђаволска манипулација људима, њиховим скривеним жељама и потребама, у политици, култури, медијским производима, изашла право из америчког вештичјег котла, чија се сумпорна пара шири свуда по друштву – нови друштвени опијум, који се официјелно производи на српским универзитетима и научним институтима и неометано пушта у сведруштвену употребу преко медија, политике, образовања, забаве, јавне и тајне полиције и свега другог – то је мрачна слика српске данашњице, скица једног ђаволског театра - претварања, психо – мимикрије, манипулације, глуме која само привидно ослобађа одговорности – и за право позориште би таква представа била проблематична, па да је реч и аванагарди – а камоли то што је бина устину састављена од дасака које живот значе – од наших породица, наших живота, наших послова, наших судбина и будућности – то није место за неозбиљност, за сулуду и бесмислену забаву, то није место за глуматање и неодговорност, друштво, медији, политика нису место за позориште, за глумце, режисере, а већином, у ствари за марионете, лутке на концима које поступају по нечијем наређењу, које као аутомати изговарају сценарио који им је свемогући неко издиктирао преко мобилног телефона или у некој кафанџуги или кафићу, који као прави, програмирани људски зомбији тумарају по друштвеним областима, у људима не видећи људе, у колегама колеге, у пријатељима пријатеље, већ објекте према којима, слепо војнички спроводе наређења– то је увод у праву оставерну антиутопију, мрачно недемократско друштво – чије су једине вредности гола физичка егзистенција и опстанак, рат свију против свих, броба за ђаволски новац, моћ и богатство, науштрб свих других вредсноти, науштрб свега што је људско, гезећи и мрцварећи све што је свето, све што се противи, све што је другачије, што се не уклапа, што се не покорава, што неће да постане послушник, роб роботског, тоталитарног друштва, што неће да постане хладни, тупи, безосећајни комуникациони ( и вербални и невербални ) створ – зомби, што неће да пристане на лаж, на превару, на ђаволско, као компјутерско – технолошко сецирање човека и његове психе, на контролу мисли и ума, и на назови ослобађање тих психичких садржаја, хронично, непрестано, као машина, у отупелом, хладном, псеудонаучном, отуђеном (технолошки садомазохистичком,) грчу и страху, без обазирања на човека, на његову личност, достојанство, понос, људскост, осећајност, на све оно што је искреност, што је плод топлине и душе – све је то материјал за мрачне менталне лабораторије, од кога ће да буде справљана нова психо-социо-комуникациона дрога, опијум над опијумима врлог новог света, чија се вавилонска кула већ добрим делом уздиже, као минарет ( али не и црква!) постомодерног злодуха и у земљи Србији, а после се становништву ушприцава медијима, политичким одлукама, ако треба и ратовима, бомбардовањима, војним интервенцијама – док наркомански занос сведруштвених наркомана не пређе у транс, а увећана ментална зависност не почне да садомазохистичким, постмодерним зовом да вапи за још већом дозом политичко медијске и сведруштвене дроге, за још јачим опијатом, за још бесловеснијим и неразумнијим потезима и акцијама, како би се удовољило Ђаволу и успалио његов пир – шта је хидрогенска бомба за атомску бомбу, шта је етничко чишћење за геноцид, шта је атентат за масовно политичко убиство итд. итд. – док се цела планете не удене у мрачно коло самообмане и сведруштвене наркоманске халуцинације – физиолошки наркомани, ако их буде било, позиваће на разум....

Леонид Зувић

У савременом свету данас постоје, или би, бар, требало да постоје само две ,,странке" – она која је да се од пропасти сачува политика и држава, дакле цивилизација и култура, и она која хоће и политику и државу и цивилизацију да докусури, да их расточи и претвори у реку понорницу, да их избрише са лица земље!

Јер ,,зоон-политикон" у човеку је уништен, тај део његовог бића у коме се декларише као ,,политичка животиња" смрвљен је менталном манипулацијом коју сада спроводе ,,клубови психијатара" – назови политичке странке и друга политичка удружења, и психотерапеути-премијери, председници, министри, а ту су и новинари, водитељи, „вође мнења" и други.

Менталном манипулацијом, заснованој на цеђењу људске подсвести и прављењу од политике глумишта, сцене и театра сама политика, а онда и држава – спржени су, самлевени жрвњем симулације и претварања.

Наравно, како политика и држава нису изоловани, на пример од права или економије, односно од целокупне културе и цивилизације, пропаст политике и државе, изазван манипулацијом подсвешћу појединца и група, одражава се и на остале друштвене системе.

Глобална криза финансијског и економског система довољан је доказ о апокалиптичном, заразном чину уништења политике, права и државе.

Да се буде за политику, државу и цивилизацију, данас би требало да буде једино светско ,,начертаније", како би, можда, устврдио Илија Гарашанин. Јер, данас су политика, држава, односно целокупна цивилизација као оне угрожене животињске врсте, којима прети нестанак.

А бити за политику, значи избегавати манипулацију у њеном практиковању и имати часне, људске циљеве.

``Krajem novembra i početkom decembra 2007. u dva navrata sprečena je promocija emisije Peščanik Radija B92 u Aranđelovcu – to je najpre učinjeno odlukom direktora aranđelovačkog Doma kulture, a zatim fizički, prisustvom veće grupe pripadnika desničarskih stranaka i organizacija u sali u kojoj je promocija trebalo da se održi. U oba slučaja, to je obrazloženo „potrebom da se spreče sukobi“, a B92 izveštavao je da su sukobi bili „potencirani kampanjom u lokalnim elektronskim medijima“ gde se insistiralo na „navodno antisrpskom karakteru emisije Peščanik“. 470

Posle ovih događaja protestovali su predsednik Srbije Boris Tadić, više demokratski orijentisanih stranaka, kao i medijska udruženja``

http://www.helsinki.org.yu/serbian/doc/izvestaj2007.pdf стр 335

ЗАХВАЉУЈЕМО СЕ СОЊИ БИСЕРКО И ОБЕЋАВАМО ЈОЈ ДА КРЕЋЕМО ЈОШ ЖЕШЋЕ И ОФАНЗИВНИЈЕ У БОРБУ ЗА СЛОБОДНУ СРБИЈУ!

Организације које заступају и шире нацизам, расизам, шовинизам умножавају се у Србији и постају све агресивније. Непријављени скупови на којима се шири мржња и нетрпељивост одржавају се свакодневно, полиција их не забрањује, док истовремено одбија да одобри скупове, или пак прекршајно прогања организаторе оних који промовишу православне и патриотске вредности. Веб сајтови чији садржаји представљају кривична дела (Радио Телевизије Б92, Емисије Пешчаник, Квирија Блог Б92, Жене у црном, Хелсиншки одбор за људска права, Фонд за отворено друштво...) се толеришу.

Активност ових организација наизглед је уперена против Православних, српских националних невладиних организација које промовишу и штите људска права. На первертиран начин, кукасти крст који је симбол нацизма, нацистичке и расистичке организације настоје да припишу браниоцима људских права.

Држава, нарочито њени највиши органи морају да схвате да је делатност ових организација уперена заправо против ње и држава мора да се брани. За ту одбрану сама држава је прописала правне инструменте и мора их применити.

Кривични законик Републике Србије „Службени гласник РС“ бр. 85/2005 и 88/2005, у чл. 317, прописује следеће:

Изазивање националне, расне и верске мржње и нетрпељивости

Члан 317

(1) Ко изазива или распирује националну, расну или верску мржњу, или нетрпељивост међу народима или етничким заједницама које живе у Србији, казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено принудом, злостављањем, угрожавањем сигурности, излагањем порузи националних, етничких или верских симбола, оштећењем туђих ствари, скрнављењем споменика, спомен-обележја или гробова, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

(3) Ко дело из ст. 1. и 2. овог члана врши злоупотребом положаја или овлашћења или ако је услед тих дела дошло до нереда, насиља или других тешких последица за заједнички живот народа, националних мањина или етничких група које живе у Србији, казниће се за дело из става 1. затвором од једне до осам година, а за дело из става 2. затвором од две до десет година.

Закон о друштвеним организацијама и удружењима грађана („Службени гласник РЕ“ бр. 52/93, 69/93, 48/99 и 101/2005), у чл. 29. забрањује држави да региструје удружења, односно налаже јој да забрани рад удружења која, између осталог крше уставом зајемчена људска права, шире расну, националну и верску мржњу и нетрпељивост или приморавају грађане на изјашњавање о припадности националној или етничкој групи.

Године 2003. усвојен је Додатни протокол уз Конвенцију о сајбер криминалу Савета Европе, укључујучи и радње расистичког и ксенофобичног карактера учињене преко компјутерских система (Additional Protocol to the Convention on cybercrime, concerning the criminalisation of acts of a racist and xenophobic nature committed through computer systems)). Кључне одредбе садржане су у члановима 2 и 3 Додатног протокола. У чл. 2 ст. 1 дефинисан је појам расистичког и ксенофобичног материјала: то је било који писани материјал или слика или било какво друго представљање идеја или теорија које заступају, промовишу или подстичу мржњу, дискриминацију или насиље против појединаца или група, засновано на раси или националном или етничком пореклу, као и верском опредељењу. У чл. 3 се прописују обавезе држава уговорница ради спречавања и кажњавања овог вида сајбер криминала. Србија је чланица Савета Европе.

Ако се одиста садашња администрација залаже за правну државу, за Устав, на који су се сви високи државни функционери својом чашћу заклели, ако озбиљно мисли да развија и штити демократију, њени надлежни органи би морали применити важеће право Србије и ратификовати међународна документа намењена одржавању, заштити и примовисању демократије, правне државе и људских права. У овом времену, међутим, држава се понаша као да нема довољно енергије да одбрани и заштити саму себе, као да и није свесна тога да је нападнута.

Грађани Србије морају одлучно захтевати од надлежних органа, а на првом месту од народних посланика, тужилаштава, судова, полиције и Председника Републике да, у оквиру својих надлежности:
отпочну кривични прогон појединаца који изазивају и шире расну, националну и верску мржњу и нетрпељивост;
да забране јавне скупове чији је циљ промовисање и ширење расне, националне и верске мржње и нетрпељивости, као и повреда људских права неистомишљеника;
хитно донесу законе и друге прописе о забрани дискриминације;
ратификују Конвенцију Савета Европе и Додатни протокол уз Конвенцију о сајбер криминалу.

Држава није приватна ствар оних који у овом времену заузимају челне позиције у њој. Држава мора да се брани, чак и онда када њени функционери немају довољно енергије за то. Одбрана државе не сме бити у приватним рукама. А ова држава је допустила да знажан напад на њу потекне од приватних појединаца и неинституционализованих група, не предузимајући готово ништа.

Правна средства одбране су важна и нужна. Али нису довољна. Нацистичко, расистичко и шовинистичко вербално насиље, које свакодневно прераста у претњу физичком силом, ова држава мора да заустави правним, политичким и другим демократским средствима.

Да ли председница Скупштине, скупштински посланици, председник Републике, председник Владе, председница Врховног суда још увек сматрају да не треба јасно и јавно да позову на хитан престанак ширења мржње у Србији?

Ако држава не предузме оно што мора, предузеће у неком тренутку грађани. А то тада престаје да буде институционална демократија.

Važno da je pismeno: Bilbord u Novom Sadu

Nakon senzacionalnog otkrića da su novosadski patrioti „duhovnost" poetski preveli kao „spiritity", treba očekivati najezdu novih poruka - Vascelity, Sabornity, Pahomity, Mokrogority ili Tadićity... Sve je dozvoljeno kad Srbiju brane „Naši"!
Pišu: Petar Luković/Tomislav Marković

Udruženje građana familijarnog imena „Naši" (kopija iz Aranđelovca a ne original iz bratske Rusije) održalo je 24. septembra, na dan prepodobne Teodore i još prepodobnijih Sergija i Germana, promociju knjige „Aranđelovački slučaj 'Peščanik' - Svi smo mi 'Naši'" u beogradskom klubu prigodnog naziva Bogotražitelj.

Da podsetimo, decembra 2007. godine prvo je otkazana promocija 'Peščanika' u Aranđelovcu, na kojoj je trebalo da govore Svetlana Lukić, Teofil Pančić, Mirko Đorđević i Petar Luković. Desetak dana kasnije, uz moćno policijsko obezbeđenje i prisustvo nekoliko stotina razularenih, četnolikih spodoba koje je predvodio predsednik opštine Topola, Dragan Jovanović iz Nove Srbije, opet je prekinuta promocija; čak ni policija nije htela da spreči ove hrabre borce protiv slobode govora, mišljenja i dela. Slavu za ovaj nacionalni hepening pokupilo je Udruženje građana „Naši", koje je alarmiralo lokalne partijske jedinice na obračun sa srpskim izdajnicima.

U znak sećanja na te slavne dane, kad je Koštunica bio premijer a Velimir Ilić ministar za kapitalne malverzacije, pojavilo se ovo kapitalno štampano izdanje „posvećeno svim patriotama koje su stale u odbranu Aranđelovca". Izdavač je planirao da publika, uz „manastirku" i „svetu vodicu vodicu", uživa u promociji knjige koju potpisuje izvesni Ivan M. Ivanović, jedan od osnivača i predsednik „Naših". Međutim, prevarili su se u računu, bog ovaj put nije bio na njihovoj strani, jer su došli na sumanutu ideju da čitaju odabrane odlomke iz knjige. Vredni, prilježni Ivan M. u najboljoj tradiciji Resavske prepisivačke škole, sakupio je tekstove „grupe individua koje su nažalost rođeni u Srbiji" (šifra: Njihovi) u želji da razdvoji žito od kukolja, odnosno, da parafraziramo terminologiju „Našeg" Velikog Župana Nemanje Kusturice, miševe od slonova.

Prisutni u klubu „Bogotražitelj" imali su retku čast da se - zahvaljujući knjizi „Aranđelovački slučaj 'Peščanik' - Svi smo mi 'Naši'" - upoznaju s top listom najvećih srpskih izdajnika, na kojoj su rangirani sledećim redom, uz povremene komentare Ivana M. Ivanovića:

1. PETAR LUKOVIĆ, glavni urednik e-novina: Poznat kao „Drug Stari" u čijim tekstovima Jelenko na tripu Haška jagnjetina, Sretenje gospodnje Manijaci u mantijama, Kosmet za Šumsku, Pukla Zolja Bećković i Kreten a ne navijač, možemo pronaći gluposti tipa: „Razlog ovog najnovijeg srpskog ludila jeste ludački sam po sebi: štrajk glađu vladike Jelenka Mićovića poznatog pod šifrovanim imenom Filaret... U humanitarnom transu, Jelenko je izjavio da mu Bog daje snage da se bori, što prevedeno na polucrkveni štrajkački jezik znači da Filaret verovatno noću ždere k'o svinja..." ili „... umesto da nekakva specijalna policija uleti na stadion, polomi i zapali transparente i prebije stoku, oduzme im pasoše i baci ih na robiju, Finci su se pravili ludi, tobož ne znaju ćirilicu te nisu razumeli da se radi o Ratku Mladiću" (o srskim navijačima u Helsinkiju).

2. MIRKO ĐORĐEVIĆ, sociolog religije: Tipičan citat: „... svi su vladari iz doba Nemanjića sveti i figuriraju u ikonostasu iako u njihovom životu barem većine njih ničeg svetog i uzvišenog nema..."

3. BILJANA KOVAČEVIĆ-VUČO, predsednica YUCOM-a: Bez obrazloženja, podrazumeva se.

4. ČEDOMIR JOVANOVIĆ, predsednik LDP: „Sveštenici se u Srbiji obračunavaju sa gej zajednicom ili seljanima koji prave kobasicijadu, ali se ne osećaju odgovornim što su blagosiljali 'Škorpione'."

5. VLADIMIR ARSENIJEVIĆ, pisac: Onako, šta tu ima da se priča.

6. NIKOLA SAMARDŽIĆ, profesor, član LDP: Uvek na pogrešnom mestu.

7. MARKO VIDOJKOVIĆ, pisac: Zvani „idiot" jer je o onima koji ga nazivaju izdajnikom poručio: „Pa, puši kurac bre, ko će mene da tera iz ove zemlje, ovo je moja zemlja, ja volim Srbiju više od svih tih zajedno, da se nose u pičku materinu. Neka idu u Rusiju kod Putina, nabijem ga na kurac", dok je za Aranđelovac rekao: „Ono tamo nije Srbija, ono tamo je otpad. Taj otpad koji ide okolo sa kokardama, bradurinama, krstovima, to je pošast koja će da dovede ovaj narod do istrebljenja..."

8. LASLO VEGEL, pisac: I njega su čuli na Peščaniku.

10. VELIMIR ĆURGUS KAZIMIR, publicista: Na sopstveno iznenađenje.

11. VOJIN DIMITRIJEVIĆ, profesor: Neizbežni neprijatelj.

12. PAVLE RAK, publicista: Šizmatik.

13. JOVAN BAJFORD, profesor: Mladi šizmatik „koji se uzalud trudi da oskrnavi lik i delo vladike Nikolaja Velimirovića".

14. BILJANA SRBLJANOVIĆ, pisac: „Njen blog je jasna slika onog crnog u Srbiji protiv čega se moramo i dužnost nam je da se borimo".

15. ORGANIZACIJA „KVIRIJA": Smrt homoseksualcima!

Spisak je očigledno nepotpun, jer „Naši" još nisu pročitali famozni Izveštaj Helsinškog odbora pisan latinicom. „Naši" još traže donatora koji bi im poklonio konvertor za prevod sa neprijateljske latinice na svekoliku ćirilicu, kao i desetak eminentnih stručnjaka za kompjutersku reanimaciju srpstva koji bi im objasnili kako se ova paklena mašina koristi.

Promocija je, razumljivo, okončana citiranjem samokritične poslovice „Naših" koju su bespravno prisvojili od nevinih Kineza: „Ne sprečiti zlo, veće je zlo od samoga zla".

Čitava ova duhovna seansa mogla bi se savršeno opisati književnim engleskim jezikom pod imenom „Spiritity", koje se našlo na bilbordima širom Novog Sada kao slobodan prevod omiljene srpske reči „duhovnost". Senzacionalno otkriće da srpski patrioti obogaćuju engleski jezik neologizmima, otvara vrata za nove bilborde sa sledećim porukama:

*VASCELITY (vascelo; sveukupnost srpstva uključujući „Naše")

*SABORNITY (sabornost; običan grupnjak)

*TIHOVNITY (tihovanje; ručna štafeta pod jorganom)

*SVEKOLIKITY (svekoliko; masovni ali patriotski gangbang)

*STATELITY (državnost; Srbija s Kosovom)

*NAPREDNITY (Toma Nikolić)

*SLOBODANITY (kosmička ljubav pod lipom)

*ZAVERITY (svetska zavera; uvek protiv svekolikity srpstva)

*GUČALITY (sabor trubača u Guči u duhovnom obliku)

*EXITALITY (festival, nekadašnji EXIT)

*MOKROGORITY (emirat; peti parkić Emira Kusturice)

*TADIĆILITY (neprimenljivo; posebna vrsta spiritity politike)

*PAHOMITY (ljubav prema deci)

*LIHTITY (skupljati odlikovanja, nagrade, kolajne, priznanja; ambasadorsko mesto)

*ANTONIĆITY (teška, neizlečiva bolest)