|
НАШИ ће на локалним изборима бити под редним бројем 8 !!! ЧЕДА ПОНОВО ОТЕРАН ИЗ АРАНЂЕЛОВЦА!!! Аранђеловчани су поново показали свој став према политици ЛДП-едера, на њиховом предизборном скупу грађани су непрекидно звиждали и узвикивали ``КОСОВО ЈЕ СРЦЕ СРБИЈЕ`` тако да је митинг трајао само двадесет минута. У чединој пратњи било је четири аутобуса јер Аранђеловчана није било на њиховом скупу. Милан Ст Протић је позивао грађане на тучу са њим али је по окупљању масе побегао у аутобус са својом маскотом Владаном Батићем.
ИДЕМО НА ИЗБОРЕ!!! Удружење ``НАШИ`` сакупило је потписе за кандидатуру на локалним изборима у Аранђеловцу. Потребна документација и потписи ће бити предати наредних дана. НАШИ ће покушати да се супротставе даљем пропадању аранђеловачке општине и постојећим политичким странкама које не воде бригу о грађанима, већ их интересује само страначка промоција и лично богаћење.
У просторијама Фудбалског клуба Црвена Звезда одржан је састанак са представницима ``Омладине председника Руске Федерације Путина`` тј. са представницима Руског омладинског удружења ``НАШИ`. Још једном је потврђено да Русе и Србе чврсто повезује Православље, патриотизам и верност својим историјским коренима. Такође, договорено је да у будућем периоду дође до озбиљнијих акција патриотских и православних организација из Русије и Србије.
+АРАНЂЕЛОВАЧКИ СЛУЧАЈ "ПЕШЧАНИК"+04.04.2008. 14:31+С В И С М О М И Н А Ш И+ Удружења грађана "Наши" пре неколико дана издало је другу по реду књигу под називом +Аранђеловачки случај Пешчаник - Сви смо ми "Наши"+ која је посвећена свим патриотама које су стале у одбрану Аранђеловца. http://dev4.dreamon-groups.com/news/view/arandjelovacki-slucaj-pescanik
НАШИ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ! 14.03.2008. 15:03КОСМЕТ - ЗЕМЉА ЖИВИХ СВЕТАЦАутисци са хуманитарног путовања Фамилије Србских навијача 7-9. марта Како ме само ужасава ова бјелина папира која пружа предамном. Ужасава и престрављује када знам колико тога неописивог треба описати и колико тога ненаписивог треба написати. А ипак не смијем остати нијем јер сам дужан да пренесем дио онога што сам видио о српском страдању на српском Космету. И док емоције још увијек струје кроз моје тијело и не дају мира мом разуму, мислим да је боље да овом писању приступим док су ова осјећања још увијек на врхунцу. И зато почећу како и то и доличи од почетка.
Хуманитарна помоћ у медицинском матерјалу, прехрамбним производим и уџбеницима (свеукуно 4 тоне хуманитарне помоћи) сакупљена је у организацији »Фамилије Србских навијача«, а уз помоћ покрета »Наши« из Аранђеловца. У суботу 8. марта, рано изјутра, малобројне, али спремне екипе из Београда, Подгорице и Аранђеловца у исто вријеме кренуле су према Косову и Метохији. Јака киша, која нас је испратила из Подгорице, јењавала је како смо се приближавали Косову, да би негдје код Рожаја, облаци били потпуно растјерани и изнад нас се простирало беспрекорно плаво небо. Сусрет са браћом из Београда а потом из Аранђеловца био је срдачан. Уједињени у жељи да што прије стигнемо до циља цијелог путовања, прелазимо административни прелаз Јариње и улазимо у општину Лепосавић. Српске тробојке свуда унаоколо дижу морал, а јасно поручују свим локалцима, посјетиоцима и окупаторима да је Косово Србија. Цркве и манастири видљиви већ на самом улазу у покрајину, доминирају и окупирају пажњу нас који смо по први пут на Космету. Они искснији већ гледају колико је кућа напуштено од њиховог последњег доласка, колико су одмакли радови на обнови кућа и цркава. У сутон већ стижемо у Звечан и одлазимо у хангаре Црвеног крста који ће примити и дистрибуирати прикупљену помоћ. Већ на самом старту срдачно нас дочекују локални парох отац Богомир Стевић и његова енергична супруга Светлана. Уморни од пута, одлазимо према Косовској Митровици, гдје је и уговорено наше преноћиште. Уз ватру камина и врсну домаћу кухињу одмарамо и спремамо се за сјутрашњи дан када нам је госпођа Светлана организовала посјете низу енклава и породица којима ће бити дистрибуирана прикупљена помоћ. Са првим зрацима који су извирили иза српских планина устала се и мала екипа Фамилије. Прво одредиште било је Манастир Бањска, задужбина Светог краља Милутина, и недјељна литургија. Ова светиња из почетка 14. вијека улила нам је снагу да наставимо даље наше путовање – даље према окупираном југу. Већ по преласку Ибра чека нас прва контрола. »Гдје ћете?«, »шта тражите тамо?«, са неповјерењем и са слабим изговором српског језика питали су шиптарски полицијаци КПС-а. Након те контроле, пролазимо кроз јужни дио Косовске Митровице. На сваком ћошку истакнуте шиптарске, америчке, британске и заставе ЕУ – тек да не заборавимо ко су нам непријатељи. Пут је дугачак, чини се и дужи него што он то јесте. На лицима нијемих сапутника, видљива је бол и јад због слике које гледају кроз аутомобилска окна. Разрушене куће и напуштене куће стоје разбацане свуда унаоколо. На скоро свакој од њих натпис »Моrte Serbi«, »Bye bye Serbi«. Недуго затим, са наше лијеве стране уздиже се Газиместанска кула, обиљежје које сјећа на Косовске мученике из 1389-те и на Светог кнеза Лазара који би ту посјечен. А вриједи ли набрајати све историјске споменике? И ту у билизини Газиместана јеш једна контрола. Шиптарска полиција и аустријски војници КФОР-а претресли су до детаља наш аутомобил и са невољним покретима, не говорећи српски, показаше нам да можемо наставити путовање. Недуго након што смо прошли Приштину, поново српске заставе свуда унаоколо. Стижемо у Грачаницу, прву од низа енклава у централном Космету које ћемо посјетити. У мјесту нема струје, а мјештани су на то потпуно навикли. Кажу нам да им Шиптари пуштају струју четири до пет сати дневно. Највише се на то желе они из болнице у Грачаници који је струја неопходна да би могли да се старају о немоћним Србима из централног Космета. Да ствар буде гора, Шиптари већ недјељама не дозвољавају да прођу љекови до ове енклаве и болнице у њој. Љекари кажу да, уколико се овакво стање настави, Грачаници и енклавама на Централном Космету пријети хуманитарна катастрофа. Исуваише сам ограничен временом и простором да бих уопште почео да описујем најславнију задужбину Светог краља Милутина – Манастир Грачаницу. А ипак морам истаћи мермерну плочу коју сам видио зазидану у древну српску светињу. На њој је писало »France Serbia 1914 - 1918«. Сумњам да се врх Француске Републике сјетио тог чина непролазног пријатељства наша два народа, када је заувијек упрљао своју славну прошлост, актом признања сецесије Космета. Тужно је било посматрати Грачаницу, кроз оквир бодљикаве жице која је раширена по древним оградама славног Манастира. Али немамо времена да се дуже задржавамо у Грачаници, јер је госпођа Стевић која са правом носи надимак жене змаја, организовала посјету општини Ново Брдо, тачније према селу Прековцу у којем се налази њено чедо, народна кухиња »Мајка Девет Југовића« која храни преко 500 душа. Тужне и страшне сцене пред нама. На два шпорета на дрва кува се тај један оброк дневно за ове несретнике, мученике и хероје. Показала нам је Светлана и магацине те народне кухиње и похвалила људе из цијелог свијета који брину и помажу рад кухиње. Похвалила је и Министра Љајића показујући на његову донацију народној кухињи – на неколико пакета паштете, који нису довољни ни да обезбиједе један једини оброк људима у овом крају. Било би смијешно да није страшно. Међутим можда и најстрашније призоре видјели смо у посјети породици Савић која живи у у селу Стојановићи. Наиме ради се о дванаесточланој породици која живи у скоро потпуној изолацији без комшија и сељана. До њиховог домаћинства не само да не постоји асвалтни пут, него је и овај земљани који постоји, неподесан је за пролазак путничких аутомобила. И док смо пјешке пролазили кроз прелијепе крајолике овог дијела Косова, све више се чуо лавеж паса. На питање зашто је оволико паса у околини њихове куће, госпођа Стевић нам је рекла да држе псе да би се заштитили од вукова. 21. Вијек! Доба медерних комуникација, сателита, интернета, а на само неколико стотина километара од нас, наши сународници држе псе како би се одбранили од вукова. Постиђени погнусмо главе на тај одговор. А сами Савићи примили су нас са осмијехом и традиционалним српским гостопримством. Сазнали смо од њих да су им дјеца врло успјешна у школи а да је најстарији Драган један од најбољих студентата Приштинског универзитета. Најмлађа бебица Ана одмах се одлично сложила са својом имењакињом из »Фамилије« али њихово дружење нажалост није могло трајати дуже. И док смо одлазили из њиховог домаћинства дјеца су нас испратила са сузама у очима и тек понекад тихо прозборивши »дођите нам опет«. Уз обећање да их нећемо заборавити и да ћемо се брзо вратити кренусмо даље на пут према југу. Настависмо пут, даље према Гњиалну, полако се приближавајући Косовском поморављу, и Витини, граду уз саму границу са Мекедонијом. Парох Витински, отац Звонко, нас је упознао са ситуацијом у овом граду. Рекао нам је да је до рата 1999. у Витини живјело више хиљада Срба и град је био чисто српски. Ситуација после албанских погрома знатно се измијенила на штету витиских Срба. У самој Витини остало је само 20-ак породица концентирасаних у околини школе и цркве. И сам отац Звонко био је на урадру терористичких банди када је и био рањен марта 2004. године. Кретање ових људи је ограничено на једну улицу дугачку непиних 150 метара. Разговор са чичом Миле Трајковићем, јединим Витинцем који никада није скинуо шајкачу у животу улио нам је наду. Чича на каза, да је за својих осамдесет година, видио све и свакакве окупаторе. Пролазили су туда, рече он, и Бугари и Немци и Арбанаси и Американци, а ипак нико није успио да их отјера из Витине. Нико није успио да му скине шајкачу са глава. Успјеће само онда, када са шајкачом падне и глава, рече он. Зар је потребно нагласити да је и овај живи светац, био на удару терориста када су рафалом засули његов трактор и када га је, како сам наглашава, спасио само »лепи Бог«. Даље пут нас је одвео према породици Ђурић која живи у селу Бинач, такође у Косовском Поморављу. Попут породице Симић и они имају деветоро дјеце. Приближавамо се њиховој авлији и огради њихово куће на којој је написано велико латинично слово »Ф«. То је знак америчким војницима КФОР-а да иза те високе камене ограде живе 4 тужне српске породице. Домаћин Милосав нам је рекао да су им терористи запалили кућу 1999 године. Од све насмијане дјеце најљепше сјећање остаће на малу Јовану, малу љепотицу од непуне двије године. Не треба наглашавати да су нас и Ђурићи дочекали максимално гостопримно и поред све своје муке, уосталом као и све породице које смо посјетили током овог путовања. Растанак са Јованом, њеним родитељима и осталим члановима породице Ђурић прошао је са сакривеним сузама које смо пустили тек након што смо се одаљили из њиховог видокруга. Не можемо завршити овај текст, а да се не захвалимо на гостопримству и кувару Ивану из Прековца и његовој породици, која нас је почастила веома укусним ручком. Морамо рећи да су у својој несрећи овдашњи житељи ипак срећни да о њима брину, и колико-толико им олакшавају муке људи из народне кухиње »Мајка девет Југовића«. Повратак у Косовску Митровицу протекао је у гробној тишини. Тјескоба која је притискала наше груди онемогућавала је сваку конверзацију. И заиста, колико год да сам слутио и знао да је живот косметских Срба мученички, нисмо могли ни приближно то схватити, док лично нисам доживио и видио судбине ових хероја. Једино што је јасно након овог ходочашћа, је да се мора даље помагати овим људинама, Они су и поред бола, страха, глади и сиромаштва одлучили да своју судбину вежу за Косово. А на наме је само да им кажемо `држите се чврсто кћери и синови Лазареви`! Ви освећујете, и овако свету замљу, нашег мученичког, распетог и судбинског Космета. Постиђен и тужан због судбине сународника на Космету
Павле Божовић Фамилија Србских навијача – Црногорско братство
Наши настављају са прикупљањем помоћи за угрожена подручја на Косову и Метохији, заинтересовани нам се могу јавити преко адреса на сајту. 
Устала је Србија! У присуству преко 10 000 људи, данас је испред амбасаде Републике Словеније у Београду одржан протест упозорења против слања мисије Европске уније на Косово и Метохију. Скуп су организовале српске невладине организације: Српски народни покрет 1389, Удружење Наши – Аранђеловац, Свесловенско књижевно друштво, Друштво пријатеља манастира Ђурђеви Ступови, Удружење студената Правног факултета Номоканон, Хуманитарна организација Браниоци отаџбине 1998-1999 и Српски сабор Двери. Неколико сати пре почетка протеста, уз звуке српске духовне и националне музике, испред амбасаде Словеније окупио се велики број грађана који су организовано дошли из свих крајева Србије. Непосредно пред почетак протеста присутни су дочекали икону Пресвете Богородице, коју су у знак подршке Србима радила руска деца а коју је у Србију је донео о. Генадиј из Саннкт Петербурга. Званични део протеста почео је химном „Боже Правде“. С обзиром да је амбасада Словеније била затворена, представници Организационог одбора најпре су прочитали протестно писмо пред окупљенима а потом га оставили на вратима Амбасаде. Прочитано је и званично саопштење организатора, а присутни су позвани на протестну шетњу улицама Београда до Храма Светог Саве на Врачару, где је Његово Преосвештенство Епископ хвостански Атанасије (Ракита) служио Молебан за Косово и Метохију. На челу протестне шетње стајао је велики транспарент са поруком „Остаће наше“, а велику подршку скупу дале су бројне навијачке групе. Писма подршке данашњем протесту пружило је преко 30 српских организација из матице и дијаспоре: Удружење пољопривредника Моба из Љига, Огранци Српског сабора Двери из Чачка и Пожеге, Омладина Јустинова из Врања, Светосавска омладинска заједница Архиепископије Београдско-карловачке, Верско добротворно старатељство Мали Мокри Луг, Светосавска омладинска заједница Брчко, Удружење за заштиту писма српског језика Ћирилица из Вуковара, велики број српских удружења из Црне Горе: Српско народно вијеће Црне Горе, Светосавска омладинска заједница Теофил из Берана, Удружење младих са Косова и Метохије Соко – избегличко насеље, Српски монархистички покрет, Отворени клуб Ступови, Српски културни центар Жупан Првослав, Коло српских сестара – Беране, Удружење Сербона – Подружница Беране, омладина свих српских политичких странака из Црне горе: Демократске српске странке, Српске народне странке, Народне странке, Социјалистичке народне партије, Странке српских радикала, Удружење грађана Истина из Бачке Паланке, Српски клуб и Српска листа из Београда, Српски клуб при Конестога Колеџу из Онтариа - Канада, Друштво за српску духовну и биолошку обнову Источник из Књажевца, Српски народни поркет Избор је наш из Бања Луке, Центар за истраживање православног монархизма из Београда, Косовски божури из Параћина, Удружење Срба Немања из Билефелда, песници и писци, чланови удружења писаца Седмица из Франкфурта на Мајни, Српски деспот из Београда, Светосавска омладинска заједница из Бања Луке и, што посебно наглашавамо: Српско национално веће Косова и Метохије. Са скупа је упућена порука свим Србима света да устану на протесте против сутрашњег најаваљеног проглашења независности Косова и Метохије и мисије Европске уније која има за циљ да призна ту независност. Млада Србија доказала је данашњим, првим и јединим протестом српског народа уочи сутрашњег проглашења независности Косова и Метохије, да је прошло време чекања и ћутања и показала свету да се не мири са отимањем дела наше државне територије. Није готово – тек почиње! Остаће наше! У Београду, Организациони одбор протеста: Српски народни покрет „1389", Удружење Наши – Аранђеловац, Свесловенско књижевно друштво, Друштво пријатеља манастира Ђурђеви Ступови, Удружење студената Правног факултета Номоканон и Српски сабор Двери. |
||||||||||||||
                 |
|||||||||||||||
ПРОТЕСТ ПРОТИВ СЛАЊА МИСИЈЕ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ НА КОСОВО И МЕТОХИЈУ БЕЗ САГЛАСНОСТИ САВЕТА БЕЗБЕДНОСТИ И СРБИЈЕ
Из горе наведених разлога истичемо следеће:
У Београду, 16. фебруара 2008. Организациони одбор протеста: Српски народни покрет „1389“, Удружење Наши – Аранђеловац, Свесловенско књижевно друштво, Друштво пријатеља манастира Ђурђеви Ступови, Удружење студената Правног факултета Номоканон и Српски сабор Двери.
ПРОТЕСТ ПРОТИВ МИСИЈЕ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ ИСПРЕД АМБАСАДЕ СЛОВЕНИЈЕ "МИСИЈА=ОКУПАЦИЈА" Мисија Европске уније на Косову и Метохији је директно кршење суверенитета и територијалног интегритета Србије и почетак спровођења одбаченог Ахтисаријевог плана о надгледаној независности јужне српске покрајине. Мисија Европске уније без одобрења Србије и Уједињених нација је вид агресије и окупације. Европска унија се отворено спрема за признање независности Косова и Метохије чиме крши основна начела међународног права, нарушава кредибилитет међународних установа и дестабилизује читав регион. Мисија Европске уније охрабрује тероризам и активира сепаратистичке кризе у целом свету. Мисија Европске уније је коначни слом евроатлантских интеграција у Србији и повлачи преиспитивање свих односа према земљама ЕУ. Крајње је време да станемо у одбрану поноса и достојанства српског народа и сваког грађанина Србије. Ко ако не ми – кад ако не сад? За нашу свету земљу! Будимо јединствени, будимо истрајни! Протест ће се одржати у суботу 16. фебруара 2008. у 14 часова Париска 15, испред Амбасаде Словеније, председавајућег Европске уније. Организатори протеста су: Српски народни покрет 1389, удружење Наши-Аранђеловац и Свесловенско књижевно друштво. www.1389.org.yu www.nasi.org.yu КО ПРОДАЈЕ КОСОВО Удружење НАШИ изражава највећу забринутост поводом дозвољавања одржавања срамне изложбе под називом "Одступање" на којој се велича шиптарски терориста Адем Јашари.
Одбор НАШИХ у Петровграду (Зрењанину) окупља све већи број присталица.
После петооктобарских „промена" наступило је неко заиста чудно време, наизглед ниоткуда, појавиле су се неке нове „другарице" и неки нови „другови", који у истину нису као они стари. Некако чудно изгледају, другарице као другови, другови као другарице, не зна се ко је ко. Често се запитам да ли су то заиста они, слушам шта говоре, ни речи о комунизму, другу Титу, партизанима..., ови нови, као папагаји, непрекидно говоре о Европској унији, злочинима, људским правима., а зову се друговима, ништа ми није јасно. Нешто ми ипак говори да су то они, могуће да су маскирани, па управо због тога другарице личе на другове и обратно. Нови не воле Слобу и Миру, али ни Вељу ни Воју, а колико видим ни Борис им не одговара. Сметају им разне ствари, хашки бегунци, Косово, Гуча, родољуби, домаћини, домаћице, лекари, просветари, тенисери, навијачи, авиони, аутомобили, молери, полицајци, индијанци, пекари, посластичари и ЦРКВА! И тог тренутка, мени простом и затуцаном шумадинцу, отворише се очи, и постаде ми јасно, зашто су другови! Па и стари и нови имају исту „стару љубав". Име те љубави је:
АТЕИЗАМ И МРЖЊА ПРЕМА СРПСКОМ НАРОДУ!
Управо у Аранђелвцу, многим затуцаним Србима шумадинцима отвориле су се очи, (можда због лековитости киселе воде, нисам сигуран) па су се онако „јадни и крезуби" окупили у броју од више стотина због посете другарица и другова из Београда, и побунили против медијског терора који спроводи телевизија Б92. Очигледно је да су „гости" очекивали шачицу хулигана, и њихово запрепашћење управо лежи у броју окупљеног народа. Телевизија Б92 увек до сада била је на страни демонстраната, и по први пут они су били ти који су се нашли са друге стране и против којих се протестовало. Чињеница да им се због безобзирних ставова и једностраног извештавања десио народ, неизмерно им смета, тако да на све могуће начине желе да представе да су демонстранти морали да долазе по страначкој дужности и наређењу. И поред испирања мозга народа о „отвореном друштву", и мишљења да мисионарење са фреквенција Б92 даје свој плод, у Аранђеловцу се срушило као кула од карата. Истина је да је окупљени народ стао у заштиту своје Цркве и државе, и показао да бар међу њиме још владају здрава морална начела и чврста национална свест. А одговор о протраћеном новцу и због чега нису успели да покоре Шумадију, нека дају својим менторима, а надамо се да ће другови који су помињани у књизи једнога дана поднети свој извештај грађанима и правосудним органима Републике Србије.
Књига Ујед за душу, победила на "Фокусирању" Прва књига Ивана М. Ивановића, Ујед за душу победила на радију Фокус у емисији Фокусирање. Слово о књизи „Ујед за душу" Ивана М. Ивановића Човек је дефинисао слободу као право које подразумева одговорност. Њена супротност је разузданост, анархија и дефинише се као право без одговорности. Анархија је ситуација у којој нема правила, у којој јаки уништавају слабе, моћни уништавају немоћне. У животињском свету, анархија и разузданост су дефинисане као „закон џунгле". Људи који воле слободу и држе до своје слободе морају да схвате да и други имају једнака права на слободу, и да ће једино прихватањем ове чињенице они бити потпуно слободни. Творац човека и космоса дао је јасне смернице о правима других. Од десет Божијих заповести, шест у себи носе негацију: „Немој имати...", што значи да ће сви људи бити слободни уколико не угрожавају права и слободе других. У свету у коме живимо постоји група људи која не признаје никакве моралне законе и правне норме, група која је изнад свих закона и свих држава, која има власт над свим областима политике, религије, трговине и индустрије, банкарства, осигурања, рударства, трговине дрогом, група која никоме не полаже рачуне осим својим члановима, и за коју слобода човека и грађана и људски живот не представљају никакве вредности. Чињеница постојања такве групе, зване „Бохемијански Клуб" пластично и прецизно је приказана у овој књизи. Ова књига директно открива ко су њени чланови, којим се методима служе, шта све раде и чиме се баве, како се камуфлирају, како покушавају да нам испирају мозак, којој „култури" припадају и какву су будућност човечанству наменили. Чланови ове групе су власници банака и мултинационалних компанија, чланови краљевских породица, председници Светске банке и Међународног монетарног фонда, бивши, садашњи и будући предедници САД, директори ФБИ и ЦИА, и други. Поименично, између осталих то су: Џорџ Буш старији и млађи, Колин Пауел, бивши министар иностраних послова САД, Вилијам Хауард Тафт, Келвин Кулиџ, Херберт Хувер, Двајт Ајзенхауер, Ричард Никсон, Џералд Форд, Роналд Реган, Бил и Хилари Клинтон, бивши гувернер Калифорније Пет Вилсон, садашњи гувернер Калифорније Арнолд Шварценегер, Џорџ Шулц, Хенри Кисинџер, Њут Гингрич, Боб Хоуп, Руперт Мардок, Ротшилди, Хабсбурзи и други. За ове људе Џон Коломан, бивши професионални официр америчке тајне службе, човек који је имао приступ врло поверљивим документима, одличан познавалац тајних друштава, писац књиге „Хијерархија завереника - Комитет 300", у тој књизи (стр. 12.) каже: „Ти људи су свима пред очима. Ти људи су слуге светске владе - Новог светског поретка. Попут силоватеља који се зауставља да би жртви понудио пријатељску вожњу, они не изгледају као немани, а управо су то. Када би изгледали као немани, жртве би од страха почеле да вриште и да беже. Ово се односи на све нивое власти. Председник Буш не изгледа као покорни слуга паралелне владе горњег слоја али, не дајте се заварати - он је иста неман као оне што их видимо у филмовима страве и ужаса". Џорџ Буш – старији је по завршетку Првог заливског рата, после предаје ирачке војске „наредио брутални покољ 150.000 ирачких војника који су се враћали у Ирак у конвоју војних камиона са белим заставама... Замислите ужас ирачких војника када су их, упркос томе што су махали белим заставама, покосили амерички бомбардери. На једном другом делу ратишта 12.000 ирачких војника је живо закопано у сопственим рововима". Није ли то монструозан и сатанистички чин у најдубљем смислу речи? Од кога је председник Буш добио наређење да поступи на тако окрутан начин. Добио га је од Краљевског института за међународне послове, који је, опет, добио налог од Комитета 300, познатог и под називом „Олимпијци". Готово сви чланови Комитета 300 су и чланови „Бохемијанског клуба". У сатанистичко деловање „Бохемијанаца" и америчке државне администрације, како рече аутор ове књиге, могао је на својој кожи да се увери и српски народ током вишемесечног бомбардовања наше земље. Сви поменути и многи други чија се имена нису нашла у овој књизи, а држе најзначајније положаје у светској привреди, политици, војним, банкарским и другим пословима припадају сатанистичкој „култури", упражњавају сатанистичке ритуале, агресијом на незаштићене и мале земље и народе потиру вредности живота и постојања. Због таквог њиховог деловања нема ни једног феномена друштвеног живота у свету који се не суочава са димензијом патологије. И још нешто, мало је питања која су, у последње време у Србији, побудила више живих расправа од сатанистичких секти и њиховог деловања у српском народу, и посебно међу српском омладином. Ова изванредна студија коју њен аутор Иван Ивановић назва „Ујед за душу", откриће вам потпуно нов поглед на корене настанка савремених сатанистичких секти и открити вам до сад непознате чињенице о томе зашто је баш у овом времену интензивиран њихов рад на српским просторима, као и непознате чињенице о њиховој вези са многим тајним друштвима и врховима власти у неким од најмоћнијих земаља модерног света. Базирана на методолошком истраживању, ова књига решава и последње преостале сатанистичке мистерије, символе и алегорије због чега заслужује да буде обавезна лектира за сваког ученика и студента, као и за њихове родитеље. Мр. Ранко Мандић
Аранћеловац слободан град!
Удружење "НАШИ" основало је градски одбор у Зрењанину!
ГОСТ НАШИХ Пуковник Патрик Барио и Наши У организацији Удружења "НАШИ" у народној библиотеци Свети Сава у Аранћеловцу гостовао је Патрик Барио, пуковник француске војске, публициста, амбасадор и почасни грађанин Републике Српске. Барио је велики пријатељ Србије, заступник српских националних и политичких интереса, прошао је сва ратишта и био је два пута сведок одбране на суђењу Слободану Милошевићу у Хашком Трибуналу. Он је одговарао на бројна питања аранђеловачке публике у вези са деликатним политичким темама, као што је решавање статуса Косова и Метохије, а представио је и своју нову књигу "Суђење Милошевићу – оптужба српског народа."
Б92 ПОНОВО ШИРИ ГОВОР МРЖЊЕ!
СЕЋАТЕ ЛИ СЕ ОВОГА ПРЕДСЕДНИЧЕ БЕОГРАД - Промоција књиге "Зоран Ђинђић у мрежи мафије", аутора Животе Ивановића, није јуче одржана у београдском Медија центру, пошто је пре почетка у прес-салу упала група од двадесетак чланова омладине ДС-а, ГСС-а, ДЦ-а и СДУ-а са сликама покојног премијера и спречила презентацију. Млади активисти поменутих странака су заузели простор испред стола за којим су седели аутор, рецензент Никола Милошевић и Тихомир Павловић, директор издавачке куће "Белетра", и изнад глава подигли пароле својих странака. Организатори су позвали полицију, а време проведено у чекању њиховог доласка је било испуњено тензијом и непријатним кошкањима. Члан Омладине ГСС-а Јована Тавчар рекла је да књига представља "фалсификовање историје и уништавање симбола Зорана Ђинђића, те наставак кампање која је довела до убиства премијера". Она је оценила да су промоцију "организовале различите криминалне мреже и мрачни лобији који Србију желе да врате у прошлост". Аутор књиге Живота Ивановић рекао је, након што је промоција отказана, да он у својој књизи "говори све најлепше о Ђинђићу" и да књига "није једнострана, не омаловажава премијера, него само наводи да се служио средствима која су испод нивоа циљева које је износио". Ивановић је истакао да циљ ове промоције "није предизборна кампања" и додао да је "био сигуран да ће бити спечена њена промоција". Рецензент књиге Никола Милошевић, посланик ДСС-а, рекао је да се група омладинаца "понашала као млади комунисти и нацисти, као руља и хулигани". Он је навео да су они "нанели велику штету Борису Тадићу" и затражио од Тадића да се "огради од њиховог наступа, јер ће сносити пуну одговорност за ово што се десило". [1] Ово су ваше речи друже председниче: ''Уставом Републике Србије јамчи се слобода мишљења и изражавања. Инцидент који се догодио у Аранђеловцу заслужује осуду. Нико не сме методама које су биле својствене прошлом времену да гуши јавну реч у Србији ма колико се са тим политичким ставовима не слагао'' [2] Да ли сте Ви председник свих грађана Србије, ако јесте, зашто су омладинци ДС, ГСС, ДЦ и СДУ повлашћени. По вашим речима закон би требао да буде једнак за све. Како вам онда ми обични грађани можемо веровати, када се не држите својих речи и нисте осудили прекид трибине покојног академика Николе Милошевића. Међутим, огласили сте се одмах по инциденту при снимању емисије "Пешчаник"у Аранђеловцу. Питамо се и зашто се сада не оглашавате поводом ових срамних плаката на сајту Б92. На жалост, председниче, нисте стали у заштиту СПЦ и српског народа, већ сте нашли за сходно да штитите нападача и онога који је одговоран за инцидент. Грађани вам се ѕбог тога захваљују, јер сте им открили какве су ваше истинске намере.
[1] http://arhiva.glas-javnosti.co.yu/
Извештај из Аранђеловца Пешчаник ипак није гостовао у Аранђеловцу 03.12.2007. Дешавања испред Дома Омладине
Сала Дома Омладине
Нешто није јасно
Време је да кренемо
Одмах!
Бабе у црном одлазе кући
Довиђења, дођите нам опет
Победа је наша
Телевизија Б-92 по други пут није успела да одржи снимање радио емисије Пешчаник у Аранђеловцу. И поред најава да мора бити одржана по сваку цену, и великог броја Жандармерије, окупљени грађани, којих је било преко 2000, изразили су велики протест против Б-92. Грађане је посебно изиритирало што нису могли да уђу у салу и да поставе питања, иако је трибина била отворена за све присутне, и сви су били позвани од стране организатора из ЛДП-а.
ОБАВЕШТЕЊЕ Пошто нам је угашен е-маил налог, највероватније заслугом некога коме не одговарају наше акције, променили смо е-маил и сада је udruzenjenasi@yahoo.com. Унапред се извињавамо уколико је некоме стигао е-маил са чудном садржином. Такође се извињавамо и онима који су нам слали е-маилове у задња 2-3 дана јер нисмо били у могућности да их прочитамо. Информативна служба Удружење "НАШИ"
Хвала на подршци! САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ Да је у Србији забрањена слобода мишљења поново се потврдило, на Наше Поштовани Информативна служба Удуружење грађана "НАШИ"
САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ Удружење грађана "НАШИ" обраћа се свим суграђанима, као и свим Нека нам интерес наше Србије и наше деце буде изнад дневно политичких КАКО РАДИЛИ ТАКО НАМ И БОГ ПОМОГАО У Аранђеловцу Удуружење грађана "НАШИ"
ФАШИЗАМ ТЕЛЕВИЗИЈЕ Б-92 Телевизија Б-92 и током данашњег дана води кампању против Удружења грађана "НАШИ" Наше удружење се пита да ли је говор мржње када се вређају осећања неколико милиона православних Срба
SRPSKI PRAVOSLAVNI BLOG –B-92
Kao srpski pravoslavni peder ovog srpskog pravoslavnog kišnog dana nisam imao pametnija srpska pravoslavna posla, osim da srpski pravoslavno klečim na srpskim pravoslavnim kolenima i srpski pravoslavno obrađujem jedan srpski pravoslavni veliki neobrezani #BIP#. Usred te srpske pravoslavne radnje na moj srpski pravoslavni um pala je srpska pravoslavna ideja. Iz sveg srpskog pravoslavnog glasa povikah „Srpska pravoslavna eureka“ i u tom srpskom pravoslavnom trenutku poprska me srpska pravoslavna sveta vodica.
Re: Mozaik Queeria blagosilja srpčad. |
|||||||||||||||
УСТАНИ СРБИНЕ !!! Ако и Ти желиш да живиш у богатој и снажној Србији, АКО И ТИ ВОЛИШ СВОЈУ ДРЖАВУ! Ако и Ти желиш да учествујеш у активностима "НАШИХ" ПРИДРУЖИ НАМ СЕ И ПОМОЗИ РАД НАШЕГ УДРУЖЕЊА! |
|||||||||||||||
